Односи с јавношћу

Односи са јавношћу укључују: 

- успостављање контакта са представницима штампе,радија и ТВ, ради буђења интересовања за организацију;

- писање новинских вести и објава, текстова, говора, чланака у стручној штампи, порука за радио и ТВ;

- писање извештаја о раду, пословне преписке, писама захвалности...

- издавање публикација за запослене;

- издавање публикација за спољну циљну јавност;

- промоцију специјалних догађаја, организовање симпозијума, организовање конференција за штампу;

- припрему говора за друге говорнике из организације, припрема наступа и дистрибуција говорног материјала;

- изградњу корпоративног имиџа и идентитета;

- комуницирање са запосленима;

- комуницирање са креаторима јавног мњења;

- успостављање односа са друштвеном заједницом;

- успостављање односа и комуницирање са различитим организацијама, попут ’’зелених’’, покрета потрошача, политичких партија;

- успостављање односа и комуницирање са финансијским институцијама и спонзорима;

- фандреизинг - спонзорство

- истраживање јавног мњења, као и очекивања јавности. 

Односи са јавношћу остварују се преко одређених циљних група (обавезна је прилагођеност метода одређеној циљној групи).

Њих чине: - различите групе корисника библиотеке, локална и централна власт, финансијери и добротвори библиотека, издавачи, медији, професионална удружења, произвођачи опреме и штампаног материјала за библиотеке, произвођачи рачунарске опреме, различите еколошке групације и невладине организације.

Њих чине и тзв. унутрашња циљна јавност:

- Стално и хонорарно запослени у библиотекама, волонтери, руководства библиотека и синдикати,

- Сви они и свесно и несвесно, утичу на хармоничнос односа између библиотеке и заједнице у којој она делује.

Одговорност библиотеке је да правилно одреди приоритетне циљне групе, као и методе односа са јавношћу.

Шта омогућава богатство комуникације?

- Жива реч – у непосредном контакту или преко радија и телевизије.

- Писана реч – од обавештења о радном времену, преко новинских објава - до публикација библиотеке, слика, фотографија, web-презентације, изложбе, сајмова, конференција, спонзорства и лобирања.

Да би школска библиотека успешно испуњавала своју друштвену мисију, циљеве и функције, она мора бити видљива и јасно препознатљива у средини у којој делује.

Маркетинг у библиотекарству није питање тржишта и новца, већ питање професионалне филозофије и стања свести библиотекара и корисника.

Маркетинг не може и не сме бити издвојена функција – он прожима целокупну делатност савремене библиотеке, као начин рада, начин живљења и начин размишљања – он није луксуз нити пролазна мода, већ витални предуслов за успостављање професионалног ауторитета и друштвеног утицаја.

Маркетиншка стратегија библиотеке мора се заснивати на најважнијој компаративној предности наше професије - на чињеници да она активира, промовише, преноси и посредује кључни развојни ресурс – знање и информације.