Савремено друштво подразумева целоживотно учење и стручно усавршавање. Образовни приоритет се огледа у примени савремене образовне парадигме, у којој је фокус на активности ученика, кооперативном учењу и учењу путем открића, како би се са репродуктивног познавања градива прешло на развијање функционалног знања. Императив је учење учења и оспособљавање ученика за самостално коришћење свих доступних извора знања. У том смислу, школске библиотеке би требало да буду кључна места образовне реформе, јер осим културне мисије, школски библиотекари имају задатак да пруже стручну подршку ученицима и наставницима у примени иновативних модела учења и рада.
Школама је неопходна додатна подршка у осавремењивању рада школских библиотека, у складу са образовном реформом и новим законским решењима која указују на нужност другачије организације и рада и просторних услова рада.
Да би се развојни циљеви из свих области рада школских библиотекара могли досегнути, неопходна је, пре свега, боља организација простора, односно, обезбеђивање одговарајућих услова за остваривање активности којима се реализују програми и планови рада школских библиотекара и доказује да они учествују у иницирању и подизању квалитета педагошке праксе, сходно Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Службени гласник РС“, 13/2012).
Школа треба да препозна неопходност другачије организације простора и богаћења активности унутар програма рада школских библиотека, те да у свом развојном плану укључи и конкретне активности за побољшање рада школске библиотеке, било у погледу опремања и набавке инвентара, било у погледу конкретних образовно-васпитних, библиотечко-информатичких и културних активности.
Први корак ка иновативној школи јесте развијање свести свих запослених, а нарочито менаџмента школа, о важности рада школске библитеке у остваривању мисије и развојне визије школе.
Важност школске библиотеке у достизању стандарда квалитета рада и остваривању развојних планова школа
Школске библиотеке су јединице образовно-васпитног система школе. Задатак школске библиотеке је да унапређује све облике и методе образовно-васпитног процеса, помаже у стручном усавршавању наставника и код ученика ствара навику читања и коришћења библиотечких услуга.
Елементи који доприносе делотворности школске библиотеке су: финансирање и буџет, смештај, извори знања, организација, кадровска политика, коришћење библиотеке и промотивне активности. Све школе у својим годишњим плановима рада имају планове за унапређивање материјално-техничких услова рада.
Према Манифесту о раду јавних библиотека (IFLA/UNESCO) задатак школских библиотекара је да свим корисницима пружају информације и сазнања неопходна за успешно учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању, као и да омогуће ученицима да овладају вештинама за учење током читавог живота, развијају њихову стваралачку машту и оспособљавају их да буду одговорни грађани. Из овог приоритетног задатка проистиче основни циљ програма рада школске библиотеке, а то је: организован и програмиран библиотечко-наставни рад као основа васпитно-образовног процеса и оспособљавање ученика за самостално коришћење свих извора знања. Да би се овај задатак заиста могао и остварити, неопходна је, на првом месту, свест свих чланова школске заједнице о важности простора и рада школских библиотека, а потом и нова организација простора и опремања школских библиотека.
Библиотека је кључно место за остваривање културних делатности школе, али и кључно место за подстицање мотивације за учење и оспособљавање ученика за самостално проналажење релевантних информација. Зато је изузетно важно да простор библиотеке буде и функционално и естетски уређен. Посетилац библиотеке треба да се у библиотеци осећа пријатно, добродошло, да просторна организација доприноси његовој жељи да се у том простору задржи што дуже. Стога добро опремљена библиотека има следеће карактеристике: безбедна је, доступна свим корисницима, има одговарајућу температуру, пројектована је тако да се у њој може сместити чврст, издржљив и функционалан намештај, погодан за посебне потребе библиотеке, а прилагођен њеним активностима и захтевима школске популације корисника, осмишљена је тако да прати промене библиотечких програма, наставног програма школе и промене у технологији обраде података, уређена је и вођена тако да пружа комфоран приступ организованој и разноврсној колекцији извора. Савремена школска библиотека континуирано развија свој програм рада на основу анализе ресурса и потреба свих корисника, има дефинисан глобални план рада, оперативне/месечне планове, прописане евиденције и статистике, план коришћења школских ресурса, план коришћења наставних средстава, план коришћења ресурса локалне средине, видљив и поуздан распоред рада, правилник о раду школске библиотеке и коришћењу њених ресурса.
Просторна организација школске библиотеке у светлу норматива
Према Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу („Службени гласник СРС – Просветни преглед“ бр. 4/90): “Библиотека школе се састоји од две просторије: књижнице и читаонице. Школску библиотеку имају све потпуне основне школе. Величина библиотеке, односно књижнице и читаонице, зависи од развијености школе (на једног ученика долази 0,1 м2 простора за библиотеку). У већим централним школама предвиђа се медијатека (мултимедија центар) са следећом структуром:
- библиотека – око 36 м2
- просторија за умножавање штампаних и аудио-средстава, око 18 м2,
- просторија за смештај аудио-визуелних средстава, припрему наставника, обучавање наставника – око 36 м2
- читаоница (групно и индивидуално учење, дифузија порука) – 72 м2.“
У овом подзаконском акту одређено је да „у припремним и другим просторијама уз наставне просторије за смештај наставних средстава, стручне литературе и других потребних средстава, плакари треба да буду целом дужином зида десно од улаза у просторијама из ходника школе, висине 2,40 м и дубине 0.35 м. У просторијама за друштвени живот у школи плакари су постављени у делу библиотеке за књижницу у свим слободним зидовима и састоје се из три дела као у припремним просторијама уз наставне просторије. У просторијама за продужени и целодневни боравак налазе се плакари за смештај ђачких торби и прибора – касет плакари за сваког ученика посебно (30 касета), плакари аудио-визуелних наставних средстава, приручне литературе и других потребних средстава. “
Правилник подразумева и да све наставне просторије имају могућност замрачивања управо ради стварања услова за коришћење савремених аудио-визуелних средстава, као и озвучавање према могућностима, а пожељно у свим радним просторијама школе, нарочито у вишенаменском простору, ходницима и трпезарији. ТВ инсталације и инсталације телефона сада су проблем само у неким издвојеним одељењима и удаљеним сеоским школама, али је доступност интернета, нажалост, још увек на незадовољавајућем нивоу (било да не постоји одговарајућа мрежа, било да је интернет доступан, али се не користи због незаинтересованости или недовољне информатичке писмености запослених). Правилник о нормативима простора прописује и боје школских просторија које треба да буду мат, светле и мирне, док у тзв. комуникацијама могу да буду и јачи тонови зидова. Намештај и опрема свих просторија морају да испуњавају хигијенске, педагошке и техничке захтеве. Набавка треба да буде економски оправдана и да се води рачуна о правилном развоју младих, као и о томе да набавка средстава одговара потребама наставе и осталих образовно-васпитних активности у школи. Подови у свим радним просторијама школе треба да буду топли, полутопли, трајни, равни и глатки, али не клизави, са могућношћу лаког одржавања и чишћења, са добром акустичном изолацијом и довољно економични. Врата у свим наставним и друштвеним просторијама, као и улазна врата, отварају се према комуникацији. Школски намештај треба да буде једноставан по конструкцији и стабилан, како би омогућавао ученицима удобно седење и добру концентрацију. Ради примене активних метода у раду и ради одржавања хигијенских услова, школски намештај треба да буде лако покретљив, јер као такав спречава буку и не оштећује под. Наравно, при утврђивању потребног намештаја за основу школу полази се од намене просторија и води се рачуна о броју корисника и специфичним потребама.
Правилником је регулисана минимална опрема књижнице:
1. сто за библиотекара, са фиокама за картотеку и издавање књига у свакој библиотеци, један комад;
2. столица за библиотекара, у свакој књижници, један комад;
3. корпа за отпатке у свакој књижници и читаоници, два комада;
4. полице за смештај књига, број полица према величини просторије и броју књига, према потреби;
5. у читаоници, столови (обични, стандардни), према развијености школе, од четири до десет комада;
6. столице (обичне) у читаоницама библиотеке, према развијености школе, од шеснаест до четрдесет комада.
Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке за правилно функционисање библиотеке била су дефинисана као потребна два повезана простора – за библиотеку и за читаоницу. Величина читаонице одређује се према броју читалачких места за један разред, а минимум простора за ученика је 2 m². Ако просечан разред има око 30 ученика, читаонички простор библиотеке треба да има око 60 m².
Што се библиотечке опреме тиче, стандардна ширина полице за књиге износи 20-30 сm, а дужина полице износи 1m – што омогућава смештај 30 до 33 књиге на једној полици. Због недовољног броја полица за смештај, књиге у појединим школским библиотекама ређају се и хоризонтално, изнад редова на полицама. Према IFLA/UNESCO Смерницама за школске библиотеке не постоји општеважећа мера за величину простора школске библиотеке, али су дате одговарајуће смернице које треба узети у обзир при планирању простора како би библиотека делотворно задовољила потребе школе.
Школама је неопходна додатна подршка у осавремењивању рада школских библиотека, у складу са образовном реформом и новим законским решењима која указују на нужност другачије организације и рада и просторних услова рада.
Да би се развојни циљеви из свих области рада школских библиотекара могли досегнути, неопходна је, пре свега, боља организација простора, односно, обезбеђивање одговарајућих услова за остваривање активности којима се реализују програми и планови рада школских библиотекара и доказује да они учествују у иницирању и подизању квалитета педагошке праксе, сходно Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Службени гласник РС“, 13/2012).
Школа треба да препозна неопходност другачије организације простора и богаћења активности унутар програма рада школских библиотека, те да у свом развојном плану укључи и конкретне активности за побољшање рада школске библиотеке, било у погледу опремања и набавке инвентара, било у погледу конкретних образовно-васпитних, библиотечко-информатичких и културних активности.
Први корак ка иновативној школи јесте развијање свести свих запослених, а нарочито менаџмента школа, о важности рада школске библитеке у остваривању мисије и развојне визије школе.
Важност школске библиотеке у достизању стандарда квалитета рада и остваривању развојних планова школа
Школске библиотеке су јединице образовно-васпитног система школе. Задатак школске библиотеке је да унапређује све облике и методе образовно-васпитног процеса, помаже у стручном усавршавању наставника и код ученика ствара навику читања и коришћења библиотечких услуга.
Елементи који доприносе делотворности школске библиотеке су: финансирање и буџет, смештај, извори знања, организација, кадровска политика, коришћење библиотеке и промотивне активности. Све школе у својим годишњим плановима рада имају планове за унапређивање материјално-техничких услова рада.
Према Манифесту о раду јавних библиотека (IFLA/UNESCO) задатак школских библиотекара је да свим корисницима пружају информације и сазнања неопходна за успешно учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању, као и да омогуће ученицима да овладају вештинама за учење током читавог живота, развијају њихову стваралачку машту и оспособљавају их да буду одговорни грађани. Из овог приоритетног задатка проистиче основни циљ програма рада школске библиотеке, а то је: организован и програмиран библиотечко-наставни рад као основа васпитно-образовног процеса и оспособљавање ученика за самостално коришћење свих извора знања. Да би се овај задатак заиста могао и остварити, неопходна је, на првом месту, свест свих чланова школске заједнице о важности простора и рада школских библиотека, а потом и нова организација простора и опремања школских библиотека.
Библиотека је кључно место за остваривање културних делатности школе, али и кључно место за подстицање мотивације за учење и оспособљавање ученика за самостално проналажење релевантних информација. Зато је изузетно важно да простор библиотеке буде и функционално и естетски уређен. Посетилац библиотеке треба да се у библиотеци осећа пријатно, добродошло, да просторна организација доприноси његовој жељи да се у том простору задржи што дуже. Стога добро опремљена библиотека има следеће карактеристике: безбедна је, доступна свим корисницима, има одговарајућу температуру, пројектована је тако да се у њој може сместити чврст, издржљив и функционалан намештај, погодан за посебне потребе библиотеке, а прилагођен њеним активностима и захтевима школске популације корисника, осмишљена је тако да прати промене библиотечких програма, наставног програма школе и промене у технологији обраде података, уређена је и вођена тако да пружа комфоран приступ организованој и разноврсној колекцији извора. Савремена школска библиотека континуирано развија свој програм рада на основу анализе ресурса и потреба свих корисника, има дефинисан глобални план рада, оперативне/месечне планове, прописане евиденције и статистике, план коришћења школских ресурса, план коришћења наставних средстава, план коришћења ресурса локалне средине, видљив и поуздан распоред рада, правилник о раду школске библиотеке и коришћењу њених ресурса.
Просторна организација школске библиотеке у светлу норматива
Према Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу („Службени гласник СРС – Просветни преглед“ бр. 4/90): “Библиотека школе се састоји од две просторије: књижнице и читаонице. Школску библиотеку имају све потпуне основне школе. Величина библиотеке, односно књижнице и читаонице, зависи од развијености школе (на једног ученика долази 0,1 м2 простора за библиотеку). У већим централним школама предвиђа се медијатека (мултимедија центар) са следећом структуром:
- библиотека – око 36 м2
- просторија за умножавање штампаних и аудио-средстава, око 18 м2,
- просторија за смештај аудио-визуелних средстава, припрему наставника, обучавање наставника – око 36 м2
- читаоница (групно и индивидуално учење, дифузија порука) – 72 м2.“
У овом подзаконском акту одређено је да „у припремним и другим просторијама уз наставне просторије за смештај наставних средстава, стручне литературе и других потребних средстава, плакари треба да буду целом дужином зида десно од улаза у просторијама из ходника школе, висине 2,40 м и дубине 0.35 м. У просторијама за друштвени живот у школи плакари су постављени у делу библиотеке за књижницу у свим слободним зидовима и састоје се из три дела као у припремним просторијама уз наставне просторије. У просторијама за продужени и целодневни боравак налазе се плакари за смештај ђачких торби и прибора – касет плакари за сваког ученика посебно (30 касета), плакари аудио-визуелних наставних средстава, приручне литературе и других потребних средстава. “
Правилник подразумева и да све наставне просторије имају могућност замрачивања управо ради стварања услова за коришћење савремених аудио-визуелних средстава, као и озвучавање према могућностима, а пожељно у свим радним просторијама школе, нарочито у вишенаменском простору, ходницима и трпезарији. ТВ инсталације и инсталације телефона сада су проблем само у неким издвојеним одељењима и удаљеним сеоским школама, али је доступност интернета, нажалост, још увек на незадовољавајућем нивоу (било да не постоји одговарајућа мрежа, било да је интернет доступан, али се не користи због незаинтересованости или недовољне информатичке писмености запослених). Правилник о нормативима простора прописује и боје школских просторија које треба да буду мат, светле и мирне, док у тзв. комуникацијама могу да буду и јачи тонови зидова. Намештај и опрема свих просторија морају да испуњавају хигијенске, педагошке и техничке захтеве. Набавка треба да буде економски оправдана и да се води рачуна о правилном развоју младих, као и о томе да набавка средстава одговара потребама наставе и осталих образовно-васпитних активности у школи. Подови у свим радним просторијама школе треба да буду топли, полутопли, трајни, равни и глатки, али не клизави, са могућношћу лаког одржавања и чишћења, са добром акустичном изолацијом и довољно економични. Врата у свим наставним и друштвеним просторијама, као и улазна врата, отварају се према комуникацији. Школски намештај треба да буде једноставан по конструкцији и стабилан, како би омогућавао ученицима удобно седење и добру концентрацију. Ради примене активних метода у раду и ради одржавања хигијенских услова, школски намештај треба да буде лако покретљив, јер као такав спречава буку и не оштећује под. Наравно, при утврђивању потребног намештаја за основу школу полази се од намене просторија и води се рачуна о броју корисника и специфичним потребама.
Правилником је регулисана минимална опрема књижнице:
1. сто за библиотекара, са фиокама за картотеку и издавање књига у свакој библиотеци, један комад;
2. столица за библиотекара, у свакој књижници, један комад;
3. корпа за отпатке у свакој књижници и читаоници, два комада;
4. полице за смештај књига, број полица према величини просторије и броју књига, према потреби;
5. у читаоници, столови (обични, стандардни), према развијености школе, од четири до десет комада;
6. столице (обичне) у читаоницама библиотеке, према развијености школе, од шеснаест до четрдесет комада.
Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке за правилно функционисање библиотеке била су дефинисана као потребна два повезана простора – за библиотеку и за читаоницу. Величина читаонице одређује се према броју читалачких места за један разред, а минимум простора за ученика је 2 m². Ако просечан разред има око 30 ученика, читаонички простор библиотеке треба да има око 60 m².
Што се библиотечке опреме тиче, стандардна ширина полице за књиге износи 20-30 сm, а дужина полице износи 1m – што омогућава смештај 30 до 33 књиге на једној полици. Због недовољног броја полица за смештај, књиге у појединим школским библиотекама ређају се и хоризонтално, изнад редова на полицама. Према IFLA/UNESCO Смерницама за школске библиотеке не постоји општеважећа мера за величину простора школске библиотеке, али су дате одговарајуће смернице које треба узети у обзир при планирању простора како би библиотека делотворно задовољила потребе школе.
На основу библиотечеких стандарда и Ифлиних смерница, јасно је следеће:
- простор библиотеке требало би да буде у средишњем положају школе (библиотека као „срце школе“), ако је могуће у приземљу,
- библиотека треба да буде у близини просторија намењених подучавању,
- неки делови библиотеке треба да буду далеко од спољашње буке,
- библиотека треба да буде добро осветљења, са великим прозорима,
- просторија библиотеке треба да има одговарајућу температуру (клима-уређај, адекватно грејање), како би се омогућили добри радни услови током целе године, али и очување колекција,
- уређење простора треба да омогући коришћење библиотеке и лицима у инвалидским колицима,
- величина библиотеке треба да буде одговарајућа за смештај колекције књига, новина и часописа, некњижне грађе, као што одговарајуће величине траба да буде и простор за смештај материјала, простор за учење, читаоница, радни простор за запослене и пријемни пулт.
Просторне целине библиотеке у иновативној школи биле би:
- простор за учење и истраживање, пулт за информације, каталози, on-line радне станице (рачунари), столови за учење и истраживање, смештај референсних дела и основне колекције;
- простор за необавезно читање, са седиштима за мале групе, велике групе и цела
одељења током формалног подучавања, тзв. зид за подучавање (простор за подучавање и пројектовање);
- простор за израду радова и извођење групних пројеката и
- административни простор: позајмни пулт, канцеларије, простор за обраду некњижне библиотече грађе, смештај аудио-визуелне опреме и простор за смештај залиха и потрошног материјала.
Према IFLA/UNESCO смерницама датим за физичке збирке, умерена колекција књижних извора (фонда), подразумева 10 књига по ученику, а најмање школе би требало да имају барем 2500 важних и савремених библиографских јединица да би обезбедиле књиге за кориснике свих узраста, способности и образовног нивоа. Према Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу (Просветни гласник, бр. 4/1990), прописано је да школска библиотека потпуне осморазредне основне школе од 8 до 24 одељења треба да има почетни књижни фонд од 2000 до 4000 примерака, односно укупан број књига по ученику требало би да буде најмање 10. Најмање 60% фонда треба да чине некњижни извори који се односе на наставни програм, а школска библиотека би требало да поседује и материјале за разоноду: популарне романе, музику, компјутерске игре, видео-записе, часописе, плакате. Ови материјали се бирају у сарадњи са ученицима и представљају ученичка интересовања и културу, али наведено мора да буде у складу са библиотечким правилником и да не прелази границе етичких стандарда.
Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке (Библиотекар, бр. 5-6, 1973), однос библиотечког фонда према броју ученика износио је 8 до 10 књига по ученику, а библиотеке које су достигле овај почетни фонд биле су у обавези да редовно набављају књиге и попуњавају библиотечки фонд у односу 0,5-1 нове књиге по ученику у току сваке школске године. Школска библиотека потпуне основне или средње школе са мање од 500 ученика треба да поседује минимум 2500 свезака. Дакле, минималан фонд који омогућава извршавање задатака у складу са наставним програмом је 2500 примерака. Због тешке друштвене ситуације, знатан део фондова школских библиотека је неактуалан (мртав фонд) и не попуњава се у одговарајућој мери. Оштећени примерци и јединице мртвог фонда се не отписују због страха од умањења књижног фонда на основу којег се врши финансирање.
Број корисника и интензитет коришћења библиотечког фонда директно зависе од величине и структуре књижног фонда, ангажованости и професионалног усавршавања библитекара, али и од услова смештаја и стручног вођења библиотеке у целини. Показатељи успеха установе у библиотечкој делатности су: актуелни и квалитетни фондови, ажурни каталози, библиографије, базе података, међубиблиотечка позајмица, електронски часописи и програми које библиотека организује.
Књижни фонд обухвата литературу намењену ученицима и стручну педагошку литературу, општу и за поједине предмете, намењену наставницима, као и енциклопедије, лексиконе, речнике, приручнике намењене за коришћење и наставницима и ученицима. Савремена технологија донела је и нове изворе и носиоце информација у школске библиотеке: уз штампане публикације, ту су и виртуелни документи доступни на мрежи, оптички и електронички записи – DVD-и, CD-ROM-ови, аудио-записи, фотографије и друго.У мањим библиотекама књижни фонд се уобичајено дели у две основне збирке: збирку књига и збирку периодике (часописи и новине).
Књижна грађа треба да буде развноврсна и да обухвата књиге, брошуре, часописе, новине, музикалије, рукописе, писма, цртеже, планове, карте, аудио-визуелну грађу, компјутерске производе и све остале производе умножене механичким, хемијским или електронским поступцима. У библиотеци може да постоји и штампана или електронска збирка одабраних ученичких семинарских , практичних и матурских радова.
Поред тзв. конвенционалне грађе (нрп. стари руком писани летописи, књижна грађа прекуцавана писаћом машином, као што су први бројеви неких школских новина и др.), у школске библиотеке све више улази неконвенционална грађа: аудио-визуелне публикације, грађа на магнетским и оптичким подлогама, разни облици сложених публикација и сл. (нпр. магнетофонске врпце, касете, филмске врпце, видеокасете, дијафилмови, звучне читанке, микро-филмови, рачунарски програми, компактни дискови и сл.).
Систем смештаја по УДК систему. При сређивању књижног фонда у школској библиотеци примењује се слободан приступ фонду. Вођење књиге инвентара је законска обавеза сваке библиотеке. Према Правилнику о евиденцији библиотечке грађе („Службени гласник РС“, бр. 7/95) за сваку врсту библиотечке грађе у школској библиотеци потребно је водити посебну књигу инвентара (за монографске публикације, за серијске публикације итд.). У разврставању библиотечких јединица стручну подршку школама најбоље могу да пруже, што и чине, библиотекари надлежне матичне библиотеке (вођење библиотечких статистика, укључивање у COBISS систем, каталози, евиденције и др.).
Препоручљиво је да у школским библиотекама фондови буду подељени на ученички и наставнички фонд, у складу са различитим потребама ових корисника библиотеке. Добар наставнички фонд садржи најмање хиљаду наслова дела из педагогије, дидактике, психологије, социологије и библиотекарства, приручнике, стручну периодику и стручну литературу за основну делатност и стручно усавршавање. Део овог фонда може се сместити и у зборницу (наставничку канцеларију) и у кабинете, ако постоје адекватни услови за њихово безбедно коришћење и чување, а може да се функционално искористи, уз одговарајуће мере безбедности, и смештај књига дуж ходника. Ученички фонд обично садржи дела обавезне школске лектире, популарно-научну литературу за све наставне предмете, књиге на страним језицима (намењене онима који уче стране језике), опште приручнике (као што су енциклопедије, лексикони, речници, правописни приручници), затим периодику намењену ученицима различитог узраста и интересовања (добар план читања лектире по одељењима и разредима омогућава да буде довољно онолико примерака истог наслова колико износи половина ученика у једном разреду). Оно што је у организацији ученичког фонда важно јесте да он буде доступан ученицима, да могу слободно да га користе, под надзором библиотекара или наставника уколико су те билбиотечке јединице смештене у наставним просторијама. Да би ученици били оспособљени за самостално проналажење информација, библиотекар треба да им непрекидно пружа упутства о коришћењу збирки и каталога.
Савремена аудио-визуелна опрема у школској библиотеци
Библиотека није само „просторија за чување књига, већ и просторија за образовно-васпитни рад (и наставне и ваннаставне активности), али и простор намењен културним активностима, стручном усавршавању наставника, повезивању школе са партнерима из локалне средине, умрежавању са другим установама, осамостаљивању ученика и подстицању њиховог свестраног развоја. Школска библиотека савремене школе не може да буде само пулт за изнамљивање малобројних и често дотрајалих књига обавезне лектире. У савременој школској библиотеци треба да постоји електронска и аудио-визуелна опрема и то: компјутерске радне станице са приступом интернету, дизајниране за децу и прилагођене висини деце различитог узраста, уређаји за репродукцију CD-ROM-ова, опрема за скенирање, уређаји за репродукцију видео-трака, односно пројектори и пројектна платна (тзв. зид за пројекцију). Библиотека иновативне школе треба да има обавезан приступ електронским изворима информација у складу са школским програмом. Електронски извори омогућавају приступ интернету, посебне библиографске базе и базе података пуног текста, као и образовне софтверске пакете који постоје на CD-ROM-у и DVD-у, одабир аутоматизованог система за каталогизацију који ће се користити за класификацију и каталогизацију извора (према прихваћеним међународним и националним стандардима за библиографски опис), могућност укључивања каталога школске библиотеке у шире мреже (у свету се повезују у систем централног каталога). Оваква сарадња повећава делотворност и квалитет обраде књига и олакшава комбиновање извора тако да је учинак већи. Будући да прописи подразумевају да је библиотекар лице са одговарајућим компетенцијама у погледу информатичке писмености, од њега се очекује да подржи и наставнике и ученике у безбедном и правилном коришћењу садржаја са интернета. Део правилника о понашању у библиотеци и коришћењу њених ресурса свакако треба да укаже на то који се садржаји могу користити и прегледати на друштвеним мрежама, односно интернету, при боравку у школској библиотеци.
Наведено указује да је развојни приоритет сваке иновативне школе претварање библиотеке, једним делом, и у савремену наставну просторију. То би значило набављање савремених наставних средстава, популарно названих школском мултимедијалном позорницом. Основа тог система је рачунар са излазом на интернет, на који се додају други уређаји за гледање слика, филмова, пројекција или слушање музике. Рачунар може да се користи као DVD плејер, TV/FM тјунер (уградња PCI картице за ТВ тјунер, даљински управљач, могућност снимања програма на чврст диск, претраживање и приказивање фотографија DVD/CD садражаја, музике) и видео рикордер и меморијски медијум за музику, фотографије и видео-камере, фото-камере, мобилни телефони (Bluetooth као начин спајања мобилних телефона) са одговарајућим програмима (software, hardware). Библиотекар би имао задатак да ученике и наставнике информише о образовним порталима на интернету, односно, да им помаже при истраживањима. Употреба интернета омогућава и електронску комуникацију између библиотекара, наставника и ученика, што такође може да буде у функцији квалитетнијег учења. Захваљујући интернету, ученици могу да учествују у интерактивним активностима на Web-у (нпр. „Правопас“, ТВ слагалица и сл.), да претражују дигиталне библиотеке, да долазе до информација из различитих извора и при томе развијају критичку свест и утемељују своја знања о томе шта је поуздан извор информација и шта подразумева појам научна апаратура, могу да припремају истраживачке задатке за друге ученике и различите наставне листиће, да учествују у уређивању школског сајта или сајта библиотеке, да објављују електронске школске или библиотечке новине и билтене или електронске књижевне збирке ученичких радова и сл. Рачунари омогућавају и израде електронских ученичких портфолија, вођење електронских дневника, формирање различитих збирки текстова и мултимедијалних садржаја. Повезивањем мобилних телефона ученицима би било омогућено да одређене текстуалне или мултимедијалне садржаје пребацују са рачунара на телефоне, што би им омогућило да читају електронска издања (што је потпуно у духу њихове генерације, односно одговара сензибилитету и потребама савремене генерације ученика). На библиотекару је велика одговорност да ученике подстакне да могућност Bluetooth-повезивања користе не само за забавне музичке и друге садржаје, већ и у образовно-васпитне сврхе. Овом систему припадају и адаптери и меморије, а посебно видео-пројектори или LCD телевизори. На тај начин отвара се могућност коришћења ризница фотографија, видео-записа, филмова или MP3 музичких датотека, што доприноси чешћем коришћењу иновативних модела наставе у функцији унапређивања образовно-васпитног рада и развијања функционалног знања. Да би се тзв. школска мултимедијална позорница могла користити и у библиотеци, неопходно је да у њој ради информатички обучен кадар, али и да установа има дефинисан, не само програм рада библиотеке, већ и правилник о понашању у библиотеци, односно о коришћењу њених ресура. На тај начин, са јасно дефинисаним могућностима и правилима понашања, спречило би се неправилно коришћење интернета (забавни садржаји без образовно-васпитне улоге, вулгарни и увредљиви садржаји и сл.).
При коришћењу интернета у библиотеци треба водити рачуна о томе да претраживање интернета без циља није сврсисходно, те библиотекар треба да помаже и корисницима у правилном претраживању интернета у најкраћем могућем времену које је неопходно да се одаберу важне и квалитетне информације. Нова улога школских библиотекара је да он покреће и спроводи програме информатичког описмењавања као једног од најважнијих задатака библиотеке, ради развијања способности откривања, сажимања и усвајања информација и нових знања из свих предметних области које покрива колекција извора. Библиотека треба да образује кориснике тако да им пружи знање о библиотеци, њеној сврси, врстама постојећих услуга, организацији и врстама извора које поседује и да допринесе развијању вештина тражења информација и мотивације за коришћење информације, као и да подстиче кориснике да користе ресурсе школске библиотеке у формалним и неформалним наставним пројектима. Један од циљева школских библиотека јесте да се повезују у ширу библиотечко-информациону мрежу, у складу са принципима Унесковог Манифеста за јавне библиотеке. Овај циљ немогуће је досегнути без савремене опреме и електронске базе података. Стога је главна смерница за опремање библиотеке у иновативној школи: унапређивање електронских извора знања и опремање библиотека већим бројем рачунара.
Нема коментара:
Постави коментар