Важни датуми - постови

МЕЂУНАРОДНИ 

ДАН ПИСМЕНОСТИ - 8. септембар

Широм света, данас се обележава Међународни дан писмености, проглашен од Унеска 1965. године.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.
У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени.

У нашој школској библиотеци са ученицима смо разговарали на тему писмености и значају писмености. Било је речи о дигиталној, информатичкој и функционалној писмености.
Разговарали смо и о резултатима истраживања које је 2008. спровео Институт за педагошка истраживања, међу ученицима VII и VIII разреда, из којих се види колико је незадовољавајући ниво језичке писмености међу нашим основцима.
Покренули смо питање употребе правописних правила у школском раду и комуникацији ван школе. Констатовали смо осим основаца и многи одрасли људи понашају као да је правопис скуп правила која се морају поштовати само на часовима српског језика, а које могу да забораве чим кроче ван школе.

На крају смо закључили да се не треба школовати зато што је то наша обавеза, већ образовање треба заиста схватити као право, и то као право избора будућег занимања, а тиме и начина живота.

Да сутра и ми не постављамо овакве огласе: 

 

***

ДАН ЉУБАЗНОСТИ 

Набаците осмех,

                      макар данас, љубазно
            вас молимо!

Осим «молим», «хвала», «изволите», лепо би било да радите и нешто од следећег:

- Отворите врата другима ако носе нешто.

- Будите љубазни према старијим обама.
Уступите место у аутобусу.

- Будите срећни и ширите оптимистично 
расположење око себе.

- Задржите смисао за хумор.

- Усвајајте љубазност других људи. Када видите некога љубазног, усвојите тај образац понашања.

- Љубазност се врти више око става,
него поклона.

- Будите љубазни увек. То није нешто што се ради одређеним данима у недељи.

- Користите љубазност као своју снагу.

- Научите да се радујете више када дајете
него када добијате.

- Дајте комплимент и мислите то што говорите.

- Будите љубазни према свим бићима - укључујући животиње, па и биљке.

Љубазност почиње у пордици. Будите посебно љубазни према најближима.

 
- Ако бирате према коме ћете бити љубазни, тада нисте љубазни, него користољубиви.

Компоненте љубазности су саосећање, поштовање и дарежљивост.

Немојте претеривати у поклонима. Љубазност се врти више око става, него поклона.
 
- Немојте тражити ништа заузврат.
Љубазност не очекује ништа.
 
- Питајте друге шта можете учинити за њих и шта им треба...

Будите љубазни, пређите улицу на обележеном пешачком прелазу.

Будите љубазни, поштујте саобраћајна правила.

-----------------------------------------------------

Дан толеранције

У школској библиотеци одржано је кратко предавање на тему: Међународни дан

толеранције.

16. новембра се слави уважавање и поштовање различитости међу децом и међу одраслима.

Толерантни требамо бити сваког дана. Пробајте, није тешко:

• Поштујте свога друга/другарицу иако сте различити и не слажете се у свему
• Уважи мишљење других
• Прихвати добар  предлог

Не дозволи ни себи ни другима да из игре искључите некога само зато што  не изгледа као ви, не пева као ви,  не може да трчи брзо као ви, не воли фудбал, зато што не зна математику или је зна боље од свих, … и много других безвезних разлога.

-          Толеранција не значи да све мора да буде како ви хоћете

-          Толеранција не значи да је све свима дозвољено, већ да сви имају иста права

-          Толеранција се учи, једнако као  што сте учили да се јавите комшији, да сложите своје ствари, као математика или било који други предмет у школи

ТОлеранција  -  НЕнасиље

А може и овако:

ТОЛЕРАНТНОСТ = ТРПЕЉИВОСТ

Трпељиви смо онда када нам се нешто не свиђа, али када због тога нисмо агресивни ( насилни ) – Толерантност је ненасиље.

Као што неко има право да му се нешто свиђа, тако неко други има право да му се то исто не свиђа – Толерантност је када никог не присиљавамо да му се свиђа шта и нама

Толерантност је и  љубазност, а љубазност  је када се понашамо као да  нешто волимо, иако можда не волимо.

Затим су библиотекар и наставница грађанског васпитања разговарали са ученицима по следећим питањима:

Да ли је добро бити толерантан?

Зашто треба бити толерантан?

Шта тиме постижемо у школи?

Да ли само у школи?

Г де све треба бити толерантан?

Задатак ученицима је био да код куће напишу стихове, кратак есеј или да ликовно представе ову тему.

               ------------------------------------------------

20. новембар МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРАВА ДЕТЕТА

***

Конвенцијао правима детета

У данашње време у читавом свету млади су суочени са насиљем на улици, навођењем на употребу дроге, искоришћавањем и злоставља-вањем, дискриминацијом по основу пола, вере, нације или социјалног статуса, присиљени су да раде у тешким условима да би преживели… Милиони деце никада не завршавају школу. Глад и потхрањеност представљају велики проблем. Још увек се у појединим деловима света умире од болести које су у другим искорењене…

Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету 

Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:

- ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега… 

- ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања… 

- ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занема-ривања и злостављања… 

- ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…

 ПРАВА СЕ РАДИ ПРЕГЛЕДА МОГУ САЖЕТИ  У 10 ТАЧАКА:

   
    1. Сва деца и млади имају иста права. Ни једно дете не сме бити оштећено због свог пола, боје коже,  језика или религије.  
    2. Деца и млади имају право на највећу могућу меру здравља као и здравствне превентиве и медицинске бриге. 
    3. Деца и млади имају право на бесплатно основно образовање. Осим тога им се мора обезбедити посета и школама које би их могле даље образовати. 
    4. Деца и млади имају право на одмор, слободно време, игру и учешће у културним и уметничким манифестацијама. 

   
   5. Деца и млади имају право да се информишу, да слободно кажу своје мишљење и да буду саслушани. 

   6. Деца и млади имају право на добар одгој. Њихови родитељи или васпитачи не смеју примењивати силу и злоупотребу, злостављање је забрањено. 
   7. Деца и млади имају право да у рату и бекству приме посебну помоћ и заштиту. 
   8. Деца и млади имају право на заштиту од рада којим би били искоришћени и од сексуалног злостављања. 
   9. Деца и млади имају право да живе са својим родитељима и да имају контакт са оба родитеља уколико они живе раздвојено. 
   10. Деца и млади инвалиди, имају право на посебну подршку и унапређење као и на активно учешће у друштвеном животу. 

Светски дан језика    26. септембар

 

Европски дан језика, установљен у Савету Европе (СЕ), обележава се данас ради скретања пажње јавности на лингвистичко богатство старог континента, као и на потребу учења страних језика, како би се у већој мери ценила вредност и предности различитих култура.

Европски дан језика установљен је 2001. године и од тада се редовно обележава у 47 држава чланица СЕ, међу којима је и Србија, са жељом да охрабри 800 милиона Европљана да уче више језика, као и да упозори јавност о важности учења језика ради повећања степена плурилингвализма и међукултуролошког разумевања.

У Европи постоји више од 220 аутохтоних језика, што чини око три одсто од укупног броја језика на свету. У свету се говори 6.000 до 7.000 језика.

У већини држава у Европи постоје и регионални или мањински језици, од којих су неки добили и статус службеног језика. Због прилива миграната и избеглица, Европа је постала мултилингвистичка, па се тако у самом Лондону говори око 300 језика - арапски, турски, курдски, берберски, хинду, пенџабски ...

Многи Европљани говоре само један језик, али чињеница је и да најмање једна половина светског становништва говори два или више језика.

Двојезичност омогућава лакше учење додатних језика, побољшава размишљање и појачава контакте са другим људима и њиховим културама, а омогућава и повољнији економски положај.

Савет Европе жели да промовише богату језичку и културолошку разноликост Европе која се мора сачувати и појачати, па охрабрује учење језика у школама или изван њих, током целог живота.

          
          И у нашој школи обележен је светски дан језика у организацији професорке енглеског језика, Гордане Михајловић. После упознавања ученика са важношћу познавања већег броја језика ученици су радили по групама у исписивању поздрава, исказивању љубави и пријатељства на свим језицима света које познају.

 

     Радионица је била интересантна и протекла је у пријатном и веселом тону. Ученици су се  трудили да правилно изговарају написано на свим језицима света.